Upotreba Genetski modifikovanih organizama
Prvo javno slušanje o genetski modifikovanim organizmima (GMO) sam propustio ali drugo nikako nisam smeo. O GMO je počelo da se priča odavno, pre svega kada su otkrivena polja koja su bila ilegalno posejana sa GMO sojom , a zatim kada su Zeleni Srbije skupljali potpise i pokušali da zaustave celokupan proces.
Odmah na početku sam se iznenadio jer je sednica krenula tačno na vreme ali sam kasnije shvatio da je to zbog prenosa na Javnom servisu. Mislim da je jako dobro što je Odbor uspeo da obezbedi direktan prenos ove vađne diskusije. Sala je bila više nego puna sa mnogim poznatim licima kako iz NVO tako i među poslanicima i poslanicama. Uvod je dala predsednica odbora Milica Vojić marković. informisala je prisutne da je čačak prvi grad koji je doneo odluku i zabranio upotrebu GMO na svojoj teritoriji. Zatim je govorila o tome da je Savez udruženja pčelara takođe doneo odluku da se traži zabrana upotrebe GMO. I na kraju se osvrnula na očiglednu neistinu koja je rečena na prvom Javnom slušanju od strane predstavnika Ministarstva, a to je da se ne spremaju izmene i dopune Zakona. Ispalo je da se Zakon sprema ali da niko nije našao za shodno da o tome obavesti nadležni odbor narodne skupštine već je javnost kao i poslanici o tome informisani iz medija. Zakon je trenutno na usaglašavanju kod eksperata EU. Milica je navela da jedino refernedumom možemo doći do odluk
Prof. dr. Ljubiša Topisirović, direktor Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo govorio je o potrerbi da moramo razvijati tehnologiju i tehnološke procese. Modifikacija gena je nekada dobra pa je naveo ulogu različitih rsta balterija u pravljenju biorazgradivih plastičnih kesa, Transgene koze koje pored mleka daju i vlakna paukove mreže… Govorio je o tome da tehnologija napreduje, da se rade istraživanja i da je modifiikacija gena u službi većih prinosa i eliminisanja bolesti. Naveo je primer karafila koji teže vene. Takođe priča o transgenim kozama koje daju 7x više paučinastih vlakana od kojih se kasnije prave materiajli za avio industriju….
Dr Nevena Nagl sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo govorila je o usevima pre svega semenskim. standard je da od svih površina 8-12% bude posjeano semenskim zrnom. Uticaj GMO na semenske useve je najveći kod soje i kukuruza. navela je primer transgenih krava koje ne mogu da obole od mastitisa i na taj način štede stotine miliona dolara.
dr Aleksandar Trbović je govorio o mnogim detaljima ali su najupečatljiviji utisak ostavilai rezultati eksperimenata i istraživanja. Na početku je dao primer različitih rasa pasa i postavio pitanje kako je do toga došlo. Dobijanje različitih rasa ukrštanjem je jedan od načina ali je odmah naveo da je to prirodan put koji se i kod biljaka radi kalemljenjem. Zatim se osvrnuo na kombinovanje DNK i dobijanje transgenih organizama. Govorio je o istraživanjima koja su pokazala da GMO ipak ima velikog uticaja na promene koje se javljaju u ljudskom organizmu. Od susptance kukuruza koja se našla u krvi fetusa a kompanija koja ga proizvodi je tvrdila da se oni razgrađuju u želucu.
Sve u svemu postoje ogromne nedoumice o uticaju GMO na ljudsku ishranu i zdravlje. I ova rasprava je pokazala da nema dovoljno istraživanja i podataka o tome kako se ljudski organizam ponaša. Ne znam šta će se dešavati ali moj stav u takvim stvarima je uvek da treba slediti EU standarde a oni su dosta rigorozni jer 19 zemalja EU je GMO free.
kako je izgledao dijalog na društvenoj mreži twitter možete pogledati ovde.
Skupštinski izveštaj možete preuzeti ovde